20.07.2017.

Igor Kolarov, čuvar dečjeg osmeha

Francusko-srpske kompozicije niškog džezera

18.07.2017.

„Krajinski književni klub“ iz Negotina raspisuje konkurs za dvadeset pete „Pesničke rukoveti“


„Krajinski književni klub“ iz Negotina raspisuje konkurs za dvadeset pete „Pesničke rukoveti“ i to za kratku prozu, poeziju i esej na temu (E)MIGRACIJE.

Uslovi konkursa:

Tekstovi ne smeju biti prethodno objavljeni (ni u štampanom ni u elektronskom obliku);
Tekstovi moraju biti na srpskom jeziku;
Jedna osoba može poslati najviše 2 kratke priče (do 5 stranica A4), 3 pesme (pesma ne sme biti duža od 30 stihova), 1 esej (do 3 stranice A4) na temu.

Radove slati u elektronskoj formi (Word format, font Times New Roman, ćirilica, veličina fonta 12) sa naznakom za konkurs „Pesničke rukoveti“ u dva mejla (prvi mejl treba da bude naslovljen nazivom dela i potpisan šifrom. Drugi mejl treba da bude naslovljen nazivom šifre i da sadrži ime i prezime, adresu, kontakt telefon, mejl i kratku biografiju). Tekstove slati na mejlove: krajinskiknjizevnik@gmail.com i miljan.cann@gmail.com.

Konkurs je otvoren od 20. jula do 21. avgusta 2017. godine.

Rezulatati konkursa biće objavljeni 21. oktobra 2017. godine na sajtu www.konkursiregiona.net. i blogu Krajinski književni klub. Nagrađeni radovi biće objavljeni u časopisu za književnost, umetnost i kulturu Buktinja 2018. godine i na blogu Krajinskog književnog kluba.

Jedan autor može se takmičiti samo u jednoj kategoriji (kratka proza, poezija ili esej).

Za sve dodatne informacije u vezi konkursa, zaintresovani se mogu obratiti na elektronskoj adresi: krajinskiknjizevnik@gmail.com i miljan.cann@gmail.com ili na Facebook stranici odnosno na Twitter profilu.

Upravni odbor Krajinskog književnog kluba.
16.07.2017.

15.07.2017.

Autori “Marvela” i Dilan Doga” na “Striporami” Nišvilla




“Striporama 2017”, novo izdanje festivala stripa, ilustracije i pop kulture, održaće se od 10. do 13. avgusta u niškoj Tvrđavi u organizaciji “Nišville Jazz Festivala” i striparnice “Južni Darkvud”, a biće posvećen obeležavanju 30. godišnjice od izlaska prvog broja stripa “Dilan Dog” u Srbiji. Gost festivala će biti glavni urednik izdanja “Dilana Doga” Roberto Rekjoni. Njemu će se pridružiti i urednici srpskog izdanja - Marko Šelić Marčelo i Dušan Mladenović iz izdavačke kuće “Veseli četvrtak”, koja će za ovu priliku objaviti knjigu posvećenu Dilanu Dogu.
Gosti “Striporame” će i ove godine predstavljati najuticajnije škole stripa - američku, francusku, italijansku i japansku. Na spisku gostiju festivala biće još jedna zvezda italijanskog stripa - Emiliano Mamukari, crtač Dilana Doga i koautor strip serijala “Siročad”, zatim Bojan Vukić, uzdanica francuskog strip giganta Delcourt, Igor Kordej, jedan od najcenjenjih i najangažovanijih evropskih strip crtača u ovom trenutku, talenti bugarske strip scene Todor Hristov i Diana Naneva, domaće mlade crtačke snage Velibor Stanojević (Well-Bee), Jelena Đorđević i Jana Adamović, Enis Čišić iz Sarajeva koji je sarađivao sa kućom "Marvel", i ilustratorska legenda "Politikinog Zabavnika" Boban Savić Geto.
“Striporama”, takođe, organizuje i Školu stripa za najmlađe posetioce festivala.
Želja organizatora je da se u društvu renomiranih gostiju festivala fanovima, ali i potencijalnim umetnicima, približi najpre svet stripa i ilustracije, a sa njima i pop kulture. "Striporama" je kombinacija neposrednog kontakta fanova sa omiljenim autorima (potpisivanje portfolija festivala, javni intervjui, izložbe), i umetnika sa njihovim poznatijim kolegama (tribine, radionice, predavanja). "Striporama" je jedini festival na ovim prostorima koji ima zvanični portfolio, sačinjen od ilustracija gostiju festivala koje su urađene upravo za ovu priliku. Na festivalu će biti održana i berza strip izdanja.

12.07.2017.

GROUPIE CURE


Mirela M.-Z. (FACEBOOK)

Moram ovo napisat sada, jer ću zaboravit, a i čeka me pečenje ribe i kumpira, pranje i ostala sranja. Prvo ide dosadniji dio priče. U osnovnoj školi (ili možda na početku srednje) Psihomodo Pop je ima u Sinju koncert. Falilo nama nešto novaca za piće i ja kažem da ću otić pitat onog zgodnog gitaristu iz grupe. Meni ovi: "E, baš oćeš!" Ja kažem: "E, vidit ćete da oću." I odem ja do njega u pauzi, ka da sam pala sa Marsa i ka da ne znam ni di sam, ni ko svira i upadnem mu: "Ej, momak, jel' imaš slučajno 5 kuna?" Onako me je u čudu gleda (valjda je mislio da sam puknuta, a možda i to da kako ga ne pripoznajem), ali mi je bome da.

 Druga priča je imala nesretan završetak. Izašle ja i prijateljice u jedan zagrebački klub (studentski dani), a tamo se pojavi Prlja. Baš je u to vrime igrala neka dobra predstava za koju su oni napravili glazbu, možda čak i glumili. I tako se ja zaputim do Prlje (sidio je za šankom, mislim) i počnem pričat sa njim i spomenem predstavu i žicam karte, ali da mi ne triba samo jedna, već da mi triba i za moje prijateljice. Valjda da me se riješi, reče da će sve bit sređeno i da taj i taj dan dođem na blagajnu i da će čekat karte na moje ime. I ja onako nadobudno sa kolonom prijateljica dođem na blagajnu, a čovik mi kaže da nema ništa za mene. Ja: "Pa kako nema? Mora bit. Obeća mi je Prlja iz Let 3." On opet da nema i šta mi preostaje nego da se pokunjeno pokupim. No, ubrzo smo se ja i prijateljice smijale kako me je Prlja lipo prevesla. Dugujem mu za to.🤐

News feed


Andrea J. (FACEBOOK)

Svakog jutra na news feed-u čitam bezbroj primera nesrećne levičarske svesti u konstantnom batrganju između kapitalizma kao nužnog uslova njenog postojanja s jedne, i beskrajnog iznenađivanja i otkrivanja tople vode da u kapitalizmu postoji, zamislite, kapitalizam, i kako je to jako strašno (retko se navode razlozi zašto je strašno, ako ne računamo malograđanske moralizme), s druge strane. Do samo par godina, biti levičar nije bila toliko kul stvar na ovim prostorima, pogotovo ne u Srbiji. Na pomen Marksa profesori su vas gledali kao opskurne bednike, fakultete je blokiralo 20, a ne 200 ljudi, i svi van vašeg bližeg okruženja su vas doživljavali kao, u najmanju ruku, razmažene ekscentrike. Danas je levica stvar prestiža studenata humanistike i/ili umetnosti, danas se više ni ne mora pričati o tom Marksu, danas se znanje nekako preko noći usvaja i ljudi preko noći postaju levičari, kupujući kartu "socijalne pravde" da bi se uspinjali na toj pomalo smešnoj lestvici socijalnog kapitala. Naravno, postojaće alternativa kapitalizmu, ali ona nikako neće biti leva. Levica i ostale paušalnosti, farsično ponavljanje XX veka u XXI, bauci koji su se pretvorili u klovnove, nestaće zajedno s tim kapitalizmom, jer su njemu i samo njemu i pripadali.