08.12.2016.

Saopštenje povodom razbijanja izloga ulične galerije Šok zadruge

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) najoštrije osuđuje razbijanje izloga ulične galerije Šok zadruge u centru Novog Sada i vandalsko uništavanje izložbe fotografija Srđana Veljovića “Vukovar – ubijanje jednog grada 1991-2016”. Zahtevamo od policije da što pre otkrije počinioce tog vandalizma i privede ih pravdi, a od gradskih, pokrajinskih i republičkih vlasti da hitno reaguju i osiguraju bezbednost i nesmetano održavanje programa u prostorima umetnosti i kulture.

Podsećamo da su izlozi galerije Šok koridor 22, koja se nalazi u Prolazu Milana Mladenovića u samom centru Novog Sada, razbijeni u noći između 5. i 6. decembra, a fotografije autora Srđana Veljovića brutalno pocepane. Izlozi su najpre ispljuvani nekoliko dana uoči razbijanja, te su potom crnim flomasterom, a narednog dana i plavim, ispisani natpisi kao što su: “A ubijanje Srba?”, “Stoko”, “Je*o vas Vukovar”…

Napominjemo da su izlozi galerije Šok koridor 22 bili napravljeni od debelog stakla, zbog čega je i njihovo razbijanje zahtevalo veći napor i vreme. Iako se Šok koridor 22 nalazi u pasažu centralne pešačke ulice u Novom Sadu – Zmaj Jovine ulice, počinioci su očigledno imali dovoljno vremena da neometano i razbiju galerijske izloge, i pocepaju izložene radove velikog formata.

Očekujemo da čelnici Grada Novog Sada, kao buduće Evropske prestonice kulture 2021. godine, javno osude nasilje i govor mržnje i učine sve kako bi se slični nasilni događaji sprečili i omogućio slobodan rad umetnika.



UO Asocijacije NKSS

Solidarno sa Društvom književnika Vojvodine


Srpsko književno društvo oštro osuđuje odluku Privrednog suda u Novom Sadu da zbog duga koje od njih potražuje JP „Poslovni prostor“, nasilno iseli Društvo književnika Vojvodine iz prostorija koje koriste već 15 godina.
Podsećamo, čelnici grada upoznati su sa situacijom u kojoj se našlo DKV i još početkom godine najavljivali su da će pokušati da pronađu rešenje tog problema na obostrano zadovoljstvo.
Srpsko književno društvo izražava solidarnost sa Društvom književnika Vojvodine i upućuje zahtev nadležnim institucijama da reaguju profesionalno i spreče dalje uništavanje srpske kulture.

 Upravni odbor Srpskog književnog društva

DECEMBAR 2016 – MESEC „NOVOG OPTIMIZMA“


9. decembar, 13h
Beograd, Medija centar (Terazije 3/2)
Pres konferencija povodom proglašenja laureata nagrade „Dobar primer Novog optimizma“,i obrazloženje nagrade. Učesnici programa:
Saša Janković, zaštitnik građana Republike Srbije, laureat
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije, laureat
Ratko Božović, sociolog, pisac obrazloženja nagrade
Ivan Ivanji, književnik i prevodilac, prošlogodišnji dobitnik nagrade “Dobar primer Novog optimizma”
Branislav Grubački Guta, osnivač Pokreta “Novi optimizam”
Baranislav Trifunović, glumac, voditelj programa

10. decembar, 18:30h
Novi Sad, SKCNS „Fabrika“ (Bulevar Despota Stefana 5)
Svečana dodela nagrade “Dobar primer Novog optimizma“.Učesnici programa:
Saša Janković, zaštitnik građana Republike Srbije
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije
Zdravko Vulin, direktor SKCNS
Slobodan Beljanski, advokat
Branislav Grubački Guta, osnivač Pokreta “Novi optimizam”
Emina Elor, glumica, voditeljka programa

15. decembar, 9:45h
Dom Narodne skupštine Republike Srbije (Trg Nikole Pašića 13)
Konferencija “The Economist: Svet u 2017.”
18.10 - 19.00 - Panel br. 4
“Beograd suzama (ne) veruje: Izazovi demetropolizacije Srbije”
Više informacija na  www.color.rs/svetu2017

27. decembar, 12h
Medija centar
Promocija novog izdanja autobiografske proze "Do poslednjeg daha" Radeta Šerbedžije, kao i  zbirke izabrane poezije "Stranac" (priredio Nikola Petković).

            28. decembar, 21h
            Mikser HOUSE (Karađorđeva 46)
Novogodišnji koncert uz podršku “Novog optimizma”, Lajko Feliks & Operentzia.
Lajko Feliks nosilac je treće nagrade "Tradicija avangarde" za 2015.koju dodeljuje Fond "Vujica Rešin Tucić i Vojislav Despotov”za doprinos avangardnoj umetnosti.

Domaći dokumentarni film „Dubina dva“ nagrađen na nejvećem festivalu u Italiji



Dokumentarni film „Dubina dva“ reditelja Ognjena Glavonića osvojio je nagradu za najbolji film na Festival dei Popoli, festivalu dokumentarnog filma u Firenci u Italiji.

Festival dei Popoli, 57. po redu, najstariji je i najveći festival dokumentarnog filma u Italiji. Održan je od 25. novembra do 2. decembra u Firenci, a „Dubina dva“ osvojila je nagradu za najbolji dugometražni dokumentarac u zvaničnoj međunarodnoj konkurenciji, koja je najveće priznanje ove manifestacije.

Žiri je objasnio da je film „Dubina dva“ nagrađen zbog „artikulacije između slika i naracije, putem koje uranjamo u mehanizme masakra i stičemo svest o tome da se tako nešto može dogoditi bilo kad, i bilo gde. Snažna fotografija, izvanredno umetničko delo, dokument o našoj ne tako davnoj istoriji, ovo je film iz kojeg učimo o sebi“.

Dokumentarni film „Dubina dva“ imao je svetsku premijeru u februaru ove godine na Berlinskom filmskom festivalu, i od tada je prikazan na 30 festivala širom sveta, osvojivši 11 nagrada. Film je osvojio gran pri na festivalima u Sankt Peterburgu, Londonu, Palma de Majorci, Kaselu, Prizrenu i Firenci. U narednom periodu, slede projekcije na festivalima u Goi (Indija), Teheranu (Iran), San Kristobalu (Meksiko) i Njujorku (SAD).

„Dubina dva“ je dugometražni dokumentarac Ognjena Glavonića, takođe autora filma „Živan pravi pank festival“. Glavonić je trenutno u pre-produkciji dugometražnog filma „Teret“ koji je dobio podršku francuskog nacionalnog filmskog centra CNC, holandskog Hubert Bals Fonda, švajcarskog Visions Sud Est-a, Hrvatskog audiovizualnog centra, Vojvođanskog pokrajinskog sekretarijata za kulturu i evropskog fonda za ko-produkciju Eurimages.

04.12.2016.

Ivan Tomić Mister na TV Kanal 9 - Najava MASAKRA NA KNjIŽEVNOJ VEČERI

ŽENSKI slem performans u klubu Polet!


ŽENSKI slem performans
Kub Polet, Beograd, Cetinjska 15
Datum i vreme: 6. decembar od 20h
Organizator: Poezin   


ŽENSKI slem performans je odgovor na sve veće interesovanje lepšeg pola u Srbiji za Poetry Slam scenu, koju Poezin uporno razvija već skoro 7 godina. Neko će se upitati zašto ŽENSKI slem i gde su muškarci, ali kao što svi znamo muškarci imaju svaki dan slem performanse, naročito u Skupštini Srbije i u raznim drugim profesijama gde žena skoro da ni nema. ŽENSKI slem performans je hrabar iskorak napred, u cilju jačanja ženske uloge na slem sceni u Srbiji i poetskog performansa koji je često bio marginalizovan zbog prevaziđenog književnog akademizma u poeziji.


Samo za vaše oči i uši, nastupiće slem performerke:


* Katarina Kovačević - Imajući u vidu da su teme kojima se u ovom smislu bavim socijalne, a da ja svakodnevicu proživljavam veoma burno, poetski performans i slem, dobar su način za obraćanje. Pozorišni elementi u kombinaciji sa "običnim čitanjem" poezije najbolje dočaravaju moj stav. Na ovaj način mi je jedino moguće (a nekako i lepo) zakukati, pobesneti, nasmejati se, oduševiti se. Poeziju, bez obzira na žanr, vidim kao priliku za preispitivanje sebe, oslobađanje drugih, smislenu kritiku, aktivizam i emocionalno jačanje.

Moramo pod hitno da uskladimo jezike. Brzo. Noćas.
Samo ti i ja.
Ili još bolje. Hajde da zabranimo rečnike!
Meni se čini da definisanje samo čini
da svaka stvar u definiciji
umre.

Izvini...

Možemo da kažemo neposlušnost,
a možemo da kažemo i nemogućnost
da se u kutiji provede ceo život,
pa taman nam neko ubacivao najbolju hranu
i divio se čistoći naše kože.
Da li je to neposlušnost
ili korišćenje svih čula koje si mi dao?



* Simonida Banjeglav je rođena 1972. godine u Beogradu. Diplomirala 1997. godine na katedri za etnomuzikologiju, na FMU u Beogradu. Magistrirala 2003. godine. Do sada izdala četiri zbirke poezije: Stihopatologija za odrasle (2007.), Knjiga perspektivne poezije (2008.), Pesničenje u tri runde (2010.), Ovde i sada (2011.). Objavljivala je pesme u periodici (Književne novine). Dobitnik je mnogobrojnih nagrada za poeziju: I nagrada na međunarodnom festivalu poezije u Tuzli, Pjesma je naša svetlost (2007. , predsednik žirija Ivo Mijo Andrić; 2011. i 2012.). Specijalna pohvala na konkursu za poeziju u Smederevskoj Palanci, 2015. Nagrada udruženja Krug na Disovom proleću u Čačku 2009.

Neću da padam u očaj. Nemojte ni vi.
Ama baš ni za šta nismo krivi,
Od svih tih ludosti na planeti.
I ne pada mi na kraj pameti
Ponovno kidanje nerava.
Ne želim iznova da odmeravam
Koliko mogu da prevalim
I neću više da se žalim.
Ne zanimaju me trice i kučine.
I mada mi se ponekad učine
Temom par exellance –
Neću da padam u trans...
Više se ne hvatam za katastrofe
Kao dete za zvečku.

Ne, neće biti nijedne strofe
O tome kako pauk nosi „mečku“,
Ni kako „buba“ pretiče „jaguara“
Preko pune linije.



* Hanna Gadomski

Oduvek voli neobične priče, ali i da ih priča na raznorazne načine.

Posebno voli da sluša i izvodi poeziju u toplim gradskim ćoškovima.

Sanja o malom putujućem pozorištu.

savet
izgleda da ćeš morati
do kućice na jednoj nožici
u njoj živi starica
veštica čarobnica lepotica
sasvim obična ženica

zovu je baba jaga

* Dragana Bečejski

Živi punim plućima u Pančevu, što i nije mnogo pametno. Piše jer ne može drugačije. Po profesiji ekonomista. Po opredeljenju zaljubljenica u život, prirodu i ljude. Voli da pronalazi nove načine izvođenja poezije.

Uživa u energiji koju slem oslobađa. Voli golišavost ljudskih duša, iskrenost uhvaćenu u stih.

O ti bože depresivnih stanja
i hemijskih užasa pomozi mi
da se smirim, da zaspim
iz siline ovog sveta da pobegnem za tren

Da utrnem i da reči koje peku mozak
zametnem da im utrem trag
glupe reči i još gluplje misli
da zaustavim bol da progutam suze
da usnim san

Da opet bude neki šaren dan
umilnu ruku da držim u ruci


* Simonida Dević je rođena 1994. u Beogradu. Trenutno na studijama sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Nekadašnja polaznica glume pozorišta Dadov, bivša odbojkašica kluba Obilić, bivša članica plesne grupe Spin iz Beograda.

Interesovanja obuhvataju popularnu kulturu, teoriju medija, interakcionističke teorije, teoriju etiketiranja; sport i pisanje, a od nedavno i izvođenje poezije. Engleski jezik govori tečno, a ruski i francuski razume.

A ti ?
Nisi ti čovek, to je iluzija.
Ti si skup delića svakoga ko je prošao kroz tvoj zivot; milion duša koje su ti značile - objedinjene u jednom telu.
Ti si figura plastelina koju su vajale tuđe ruke, čedo svega što ti se desilo i svakog ko ti se desio.
Mnogo tuđe tuge pod kapom jednog uma, i previše ega da bi to sve spoznao.




O SLEM POEZIJI:

Mark Smith-u (Mark Smit-u ) se pripisuju zasluge za pokretanje slem poezije u Get Me High ("Naduvaj me") Salonu u Čikagu novembra 1984.g. Jula 1986.g., slem je dobio svoje trajno mesto boravka u Green Mill (,,Zeleni mlin”) džez klubu. Avgusta 1988.g. prvi slem se odigrao u Njujorku u Nuyorican Poets Café-u ("Njujorški pesnički kafe"), a domaćin je bio Bob Holman (Bob Holman).

Slem se proširio svuda po svetu: na Havajima, Irskoj, Nepalu, Kanadi, Nemačkoj, Švedskoj, Austriji, Izraelu, Ukrajini, Rusiji, Švajcarskoj, Holandiji, Portugalu, Velikoj Britaniji, Australiji, Novom Zelandu, Singapuru, Mađarskoj, Češkoj, Poljskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Danskoj, Letoniji, Južnoj Koreji, Japanu, Indiji, Grčkoj, Španiji, Meksiku, Francuskoj, Madagaskaru, Azerbejdžanu, Maroku, Moldaviji...