24.02.2017.

Ulična galerija: Večeras u 20h - Otvaranje prodajne izložbe "Ljudi na vratima" Lazare Marinković i poziv za doniranje pomoći


Izložba „HOMINES AD PORTAS / LJUDI NA VRATIMA / PEOPLE AT THE GATES“, Lazara Marinković
*Izložba dokumentarnih fotografija o životu izbeglica u Srbiji i poziv za doniranje pomoći

Ulična galerija otvara sezonu humanitranim događajem prikupljanja pomoći izbeglicama u Srbiji i prodajom izložbom dokumentarnih fotografija „HOMINES AD PORTAS / LJUDI NA VRATIMA / PEOPLE AT THE GATES“, Lazare Marinković, u Uličnoj galeriji, 24. februara u 20 časova.

Za izbeglice i migrante 2016. godina bila je “najsmrtonosnija” do sada po izveštaju UNHCR-a. Preko 7000 ljudi izgubilo je život pokušavajući da pobegne od nasilja, rata i progona u svojim zemljama. Stotine hiljada je poginulo u ratovima. Preko 200 ljudi se samo početkom januara 2017. udavilo u pokušaju da pređe Sredozemno more ili umrlo od smrzavanja širom kontinenta pokušavajući da se dokopa tla Evropske unije. Neretko, ljudi postaju i žrtve krijumčara i kriminalnih grupa pokušavajući da se domognu konačnog utočišta u Evropi. Zatvorene granice ne zaustavljaju, već izlažu ljude sve opasnijim situacijama i životnim uslovima.

Posledica zatvorenih granica i razjedinjenih politika evropskih država prema izbeglicama je i preko 7700 ljudi koji su mesecima zaglavljeni u Srbiji i očajni da nastave dalje. Skoro polovinu čine deca. Oko 6500 smešteno je u državnim centrima i kampovima. Preko hiljadu njih i dalje živi u nehumanim uslovima u napuštenim barakama iza glavne železničke stanice u Beogradu, kao i u napuštenim objektima i šumama u blizini srpsko-mađarske granice i Subotice. Brojne humanitarne organizacije svakodnevno pružaju neophodnu pomoć.

Dugogodišnji ratovi u Somaliji, Avganistanu, Siriji i drugim zemljama u Africi i na Bliskom istoku, pokrenuli su milionsko prisilno raseljavanje istorijskih razmera. Ekstremističke grupe koje sprovode teror u pojedinim državama, preuzimaju odgovornost za tragične terorističke napade u Evropi i Americi. Zapad je prestravljen. Panični strah od terorizma i pretećeg neprijatelja Zapad projektuje na milione prognanih ljudi koji upravo od tog istog terora beže. Evropa i Amerika izbeglice vide kao opasnost, kakva je za stare Rimljane bio kartaginški vojskovođa Hanibal Barka. Samo pomisao da će ih napasti, Rimljanima je toliko ulivalo strah u kosti da je postao neka vrsta babaroge kojom su roditelji plašili nemirnu decu govoreći da Hannibal ad portes! (Hanibal je na vratima opastnost preti). Dva milenijuma kasnije, Zapad kroz istu prizmu nepravedno posmatra izbeglice u egzodusu kroz Evropu, a sve oštrijim i štetnijim politikama rizikuje pravu humanitarnu katastrofu. Prepadnute Zapadne sile bi konačno morale da uvide da to nije neprijatelj, već su ljudi pred vratima. Homines ad portas.

Lazara Marinković je novinarka, autorka i fotoreporterka. Živi i radi u Beogradu. Od 2008. učestvuje u organizaciji, promociji i realizaciji raznovrsnih umetničkih i kulturnih projekata u zemlji i inostranstvu. Fotoreportaže i tekstove objavljuje u različitim medijima kao što su VICE i Al Jazeera, a ranije Peščanik, NIN, Bturn magazin i drugi. “Ljudi na vratima” u Uličnoj galeriji je prva samostalna izložba dokumentarnih fotografija nastalih tokom izveštavanja o izbegličkoj krizi u Srbiji počev od avgusta 2015. godine pa do danas.

Sve fotografije mogu biti otkupljene a prikupljena sredstva će biti donirana humanitarnim organizacijama za pomoć ugroženim izbeglicama u Beogradu. Na otvaranje 24. februara možete doneti višak toplih stvari, jakni, pantalona, čarapa, obuće, rukavica, šalova, kapa, koje će takođe biti donirane. Ukoliko nemate stvari ali želite nekako da pomognete, podržite neku od fandrejzing kampanja i znajte da i najmanja uplata znači mnogo.

Razgovori s razlogom: Književno stvaralaštvo Staniše Nešića

Ponedeljak 27. februar u 20 časova
Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd
Razgovori s razlogom:
Književno stvaralaštvo Staniše Nešića
Učestvuju:
Bojana Stojanović Pantović
Biljana Dojčinović
Jovan Pejčić
Živko Nikolić
Gordana Simeunović kazuje stihove Staniše Nešića.

Uređuje i vodi Dejan Simonović

Staniša Nešić je rođen 29. 3. 1956. godine. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za jugoslovensku i opštu knnjiževnost 1982. godine. U periodu 1982–1983. godina bio je jedan od urednika književnog časopisa ZNAK. Funkciju predsednika KNjIŽEVNE OMLADINE SRBIJE obavljao je u periodu 1983–1985. godine. Glavni i odgovorni urednik NOVINA BEOGRADSKOG ČITALIŠTA bio je u dva navrata – od 1991. do 1999. godine, i od 2005. do 2009. godine. Član UDRUŽENjA KNjIŽEVNIKA je bio od 1988. godine. Objavljivljo je u svim značajnim časopisima i poezija mu je zastupljena u brojnim antologijama, i na srpskom jeziku, i u prevodu na više stranih jezika. Preminuo je 5. 2. 2016. godine.

Objavljena dela
Otvaranje prstena, 1982.
Mitologije, 1988.
Bdenje, 1990.
Bela kuga, 1992.
Istočnici, 1995.
Čitanje tradicije, 1996.
Tavorska svetlost, 1997.
Pevanja o haosu, 2002.
Evropa na rogovima bika, 2004.
Loši momci, 2005.
Triptih, 2006.
Orient express, 2007.
Patmos, 2011.
Mrtvi u ljubavi, 2014.
Crepovi cigle, 2015.
Orinoko, 2015.
Knjiga mrtvog carstva, 2016.

22.02.2017.

ZELE LIPOVAČA UDRUŽIO SNAGE S PEVAČEM BLACK SABBATHA

Zele Lipovača, osnivač i mastermind grupe Divlje Jagode, posle uspeha sa prvim singlom s istoimenog albuma  "Internal Waves of Love", u petak je predstavio spot za pesmu "Missing You", drugi singl s ovog spektakularnog albuma.

Na novom singlu se kao poseban gost pojavljuje poznati britanski pevač Tony Martin, koji je u svom desetogodišnjem radu s grupom Black Sabbath ostavio neizbrisiv vokalni i autorski trag. Tony Martin u pesmi "Missing You" pokazuje svu zrelost i raskoš vokalne interpretacije, a video za tu pesmu snimljen je na nezaboravnim lokacijama Londona i Zagreba.

Vizualnu priču pesme "Missing You" osmislio je i snimio Dario Godič iz Cinematix studija. Za potrebe snimanja ekipa je iz Zagreba otputovala u London i spojila najupečatljivije lokacije dve prestonice.
Spot za pesmu "Missing You"  premijerno je emitovan na CMC televiziji i portalu 24 sata, a možete ga pogledati na linku: https://www.youtube.com/watch?v=XJg1I4xgVMQ&feature=youtu.be

„Nadam se da je Internal Waves Of Love album koji će publika prepoznati i koji će godinama slušati, a da se ne umore. Iako koncepcijski inspirisan raznim važnim događajima, mestima i ljudima koji su fascinirali kroz istoriju, ovaj album je ujedno i čista emocija ljubavi i lepote svega što me okružuje” rekao je Zele povodom izlaska njegovog drugog solo albuma.

Dugoočekivani solo album "Internal Waves of Love" Zeleta Lipovače, čarobnjaka na gitari, prava je poslastica za sve ljubitelje dobre muzike, a već u prvim danima nakon objavljivanja skupio je zavidan broj pozitivnih kritika i reakcija. Za potrebe novog albuma Zele je okupio vrhunsku svetsku ekipu i dve godine radio na relaciji London – Gothenburg – Zagreb. Nakon višemesečnog snimanja u poznatom studiju Šišmiš, album seli iz Zagreba u Švedsku, gde legendarni gitarista grupe King Diamond i muzički producent Andy LaRocque u svom svetski poznatom studiju "Sonic Train" radi miks i mastering albuma.

Danas, nakon više od 35 godina karijere s Divljim Jagodama i preko 3 000 000 prodanih nosača zvuka, iza sebe ima veliki opus; više od 1500 odsviranih koncerata i 27 snimljenih albuma, kao i  veliku listu muzičara i izvođača za koje je takođe stvarao. Zvuk njegove gitare govori umesto njega. Njegova sola se ne slušaju, nego pevaju!

Više informacija o novom albumu i Zeletu pronađite na: www.facebook.com/divljejagodeofficialpage i www.zele-music.com

20.02.2017.

Narodna biblioteka „Đura Jakšić“ iz Srpske Crnje raspisuje konkurs za književnu nagradu „Đura Jakšić“


Narodna biblioteka „Đura Jakšić“ iz Srpske Crnje raspisuje konkurs za književnu nagradu „Đura Jakšić“ za najbolju knjigu poezije u 2016. godini.
Pravo učešća na konkursu imaju svi pesnici koji pišu na srpskom jeziku, bez obzira na starosnu dob. Nagrada za najbolju zbirku poezije je Plaketa i 1000 evra u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS.
Uslovi konkursa su:
1. Da je knjiga izdata prvi put u 2016. godini
2. Da nije nagrađivana
3. Da je pisana na srpskom jeziku
Radove sa punim imenom i prezimenom i kraćom biografijom, dostaviti u tri primerka na adresu: Narodna biblioteka „Đura Jakšić“
ul. Kralja Aleksandra 65
23220 Srpska Crnja
Konkurs je otvoren do 17. aprila 2017. godine.
Rezultate konkursa žiri će saopštiti do 19. maja 2017. godine, a svečano uručenje će biti u okviru manifestacije „Liparske večeri“, u Srpskoj Crnji, 2. juna 2017. godine.

Konkurs za zbornik Da sam ptica


Raspisan književni konkurs za zbornik Da sam ptica. Pišite o uzvišenoj težnji, o idealima, o neostvarenim željama. Svoja razmišljanja, maštanja ili realističke stavove, pretočene u priče i pesme poslati na adresu ivanazajic@yahoo.com. Poslati dve pesme ili jedan prozni tekst (do jedne kucane strane). Uz radove poslati podatke o sebi: ime, prezime, adresu i broj mobilnog telefona. Participaciju (1000 RSD, odnosno 10 evra) uplatiti tek pošto dobijete obaveštenje da su Vaši tekstovi odobreni za objavljivanje. Svaki učesnik dobija dva primerka zbornika.
Rok za slanje radova je 30. 06. 2017.

Jubilej BDP: "Pomorandže" za rođendan


Beogradsko dramsko pozorište u ponedeljak veče svečano obeležava sedam decenija postojanja.
 

Dobitnici nagrade Meša Selimović Mirko Demić i Vladislav Bajac


Ovogodišnji dobitnici nagrade Meša Selimović za 2016. godinu jesu Mirko Demić za knjigu "Ćutanja iz Gore" u izdanju Agore i Vladislav Bajac za knjigu "Hronika sumnje" u izdanju Geopoetike. 

Promocija knjige S.Ratkovića Nebo svijesti



27. februara 2017. godine u 19,30 sati u kući Djure Jakšića u Skadarliji, održaće se promocija knjige pesama Stojana Ratkovića NEBO SVIJESTI, objavljene u izdanju Društva Književnika Beograda.

Pored pesnika u programu učestvuju:

Srđan Simeunović Sendan, urednik i recenzent
Vasa Radovanović, književnik, voditelj programa
Vjera Raičević, pesnikinja
Branko Jokić, saradnik i humanitarni radnik

19.02.2017.

Preminuo reditelj Krsto Škanata


U Beogradu je u 94. godini, preminuo doajen jugoslovenskog i srpskog filma, proslavljeni reditelj Krsto Škanata, saopštilo je Udruženje filmskih umetnika Srbije. Škanata je rođen u Tivtu 12. januara 1924. godine. Posle rata završio je filmski tehnikum, od kada se bavi dokumentarnim filmom.

17.02.2017.

Političnost fondova za kulturu

Sređivanje dvorišta:
DA LI POSTOJI IZBOR?
POLITIČNOST FONDOVA ZA KULTURU
(Uticaji projektnog finansiranja na kulturnu produkciju)
Petak, 24. 2. 2017. od 19h
Kulturni centar Magacin, Kraljevića Marka 8, Beograd

Panelistkinje: Branka Ćurčić (kuda.org, Grupa za konceptualnu politiku, Novi Sad), Milica Ivić (Matrijaršija), Jasna Dimitrijević (Kolarčeva zadužbina).
Moderatorka ove sesije: Mirjana Boba Stojadinović
U predstojećem spremanju za proleće razgovaraćemo o političnosti fondova za kulturu. Tema će preispitivati uticaje projektnog finansiranja na kulturnu produkciju – na koji način u realnosti funkcioniše veza između novca/moći i kulturne produkcije. Koliko i kako domaći i strani fondovi pod pokrićem dotacija za kulturu i „projekata” iz oblasti kulture stimulišu i generišu političke sadržaje? S druge strane, kakav odnos umetnici, menadžeri i generalno profesionalci u oblasti kulture uspostavljaju sa ovakvim sistemom? Šta se dešava ako oni uspevaju da ostvare svoje stvaralačke namere koje se ne poklapaju uvek sa očekivanjima onih koji rad generalno podržavaju? Da li postoji alternativa ovakvom načinu rada (koja ne bi bila recimo ruralni eskapizam)? Na šta treba biti spreman ukoliko neko želi da se odupre ovakvom uzročno–posledičnom redu stvari? Gde su kritički oslonci za promišljanje ovakvih „škakljivih” tema?
„Sređivanje dvorišta” je dijaloška platforma Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) o pitanjima koja su važna za delovanje organizacija i inicijativa civilnog društva u kulturi, a usmerena su na preispitivanje i artikulaciju njihove zajedničke pozicije u odnosu na javne politike, kao i aktivnije delovanje šireg opsega.
Ono je namenjeno uzajamnom preispitivanju i pojašnjenju pojmova bez potrebe da se iznese finalni stav o određenom pitanju, da se međusobno čujemo i pokušamo da se saslušamo i razumemo.

HI-kvadratu predstoji ozbiljno iskušenje


HI-kvadratu predstoji ozbiljno iskušenje. Krenuli smo na silovitu, konceptualnu ''Belu turneju'', čija je suština – predstaviti naš smeli, iskreni program u gradovima među kojim postoji neminovna bliskost čak i po imenu, ali bliskost koja se nikad nije uspostavila, kao da nema zbog čega. A mi mislimo da ima ! Pre svega – reči. Pre svega – jezik. Čak i danas kada se u Srbiji trude da se odreknu ćirilice, čak i kada se kod nas pretvaraju da je sve važno osim veze sa Srbijom. Ćirilica i pravoslavlje. U Srbiji naše pesme i stihove prate slajdovi sa prevodima na – ćirilici. Zato što ne shvatamo kako se ''oganj'', ''mati'' ili ''hleb'' mogu napisati hladnim slovima latinice. Dobra je ideja – objediniti Beograd i Belgorod. Zrenjanin i Stari Oskol. Zagrljajem kulture. Mi idemo ka tom cilju. Čekajte nas.

15.02.2017.

PERSPEKTIVE 15

 
Otvaranje izložbe 14. februar 2017. godine u 19h

“Perspektive” istražuju ulogu i poziciju mladih autora savremene vizuelne umetnosti, sagledaju njihove razvojne potencijale i kategorišu socijalnu kartu u nedefinisanom sistemu odnosa institucija, prekarnog rada i savremene umetnosti. Uprkos stalnim, ali i nužnim promenama u koncepciji perspektiva, postoji različit pristup u mogućnostima izlagačkih praksi, podrške i protesta.

“Perspektive” su dugoročni projekat MMC Led art i u kontinuitetu traju od 2002. godine do danas.

Ovogodišnji izbor “Perspektiva” nastavlja se po principu da perspektivni (odabrani u prethodnim ciklusima “Perspektiva”) biraju perspektivne, isključivo na osnovu izloženih radova i uvidom u dosadašnji rad odabranih pojedinaca zastupljenih na izložbi studenata završnih godina Fakulteta likovnih umetnosti Beograd i Akademije umetnosti Novi Sad.

Ove godine usled nepostojanja budžeta i nemogućnosti kolektivnog obilaska izložbe i izvođenja žiriranja kao prethodnih godina, koncepcija je prilagođena datim uslovima i svako od članova žirija je samoinicijativno obišao završne izložbe, te shodno svojim individualnim kriterijumima predlagao po jednog kandidata.

Ovo nužno adaptiranje i snalaženje sa ciljem da se održi kontinuitet projekta, ujedno pruža i uvid u mogućnosti i kapacitete kolektivnog rada i dalje pokušaje zajedničkog redefinisanja prezentacije, integracije i podrške mlađim autorima. Proteklih godina projekat teži rasterećivanju autora (koji se nalaze na prelaznom peroidu od studenta do samostalnog umetnika) mehanizama edukacije, institucionalizacije akademskih kriterijuma i fokusira se na istraživanju mogućih oblika saradnje sa “perspektivnima” kako bi se stvorila alternativa i drugačiji principi spram takvog sistema.

Izlažu:

Sanja Copić, Ivana Lazić, Darko Vukić, Jelena Rezač, Ivan Perak, Milan Đorđević, Jana Rastegorac Vukomanović

Žiri u sastavu:

Jelena Mijić, Slavica Obradović, Vuk Vučković, Vladimir ilić, Velimir Andrejević



Izložbu možete pogledati do subote, 25. februara 2017. godine.